Intervju: Dragana Đermanović – Balans privatnog i poslovnog života

with 1 Comment

Nemanja: Kako si, kako se osećaš na početku 2016-te godine?

Dragana: Hm. Dobro sam, malo zbunjena. Slično sam se osećala pre petnaestak godina. Osećam neku oluju, ne znam da li sam za nju spremna ali znam da će se desiti, da ću biti deo nje i da će po mene sve to biti najbolje moguće. Živim i radim po nekim principima za koje će samo vreme pokazati da li su ispravni ili ne. To unosi izvesnu nesigurnost u moj život, ali i neki fini osećaj blagog avanturizma… blagog, jer koliko zaista jedna štreberka može da bude avanturistkinja? 🙂

Nemanja: Nekada radio i TV voditelj, danas uspešna žena u svetu online marketinga i javnog nastupa kompanija i brendova. Koliko je taj put bio trnovit i kada i zašto si odlučila da napraviš korak dalje, koji pretpostavljam da u tom trenutku nisi toliko poznavala? 

Dragana: Interesantno je da nisam razmišljala šta postajem, već šta radim. I samo sam učila i radila. Svakog dana, iznova i iznova. Nina (moja prva ćerka koju sam rodila u 21. godini) je bila veoma zahtevna beba. Kada bi spavala učila sam u sebi, kada je bila budna učila sam na glas kako bih je zabavljala i stigla da pređem celokupno gradivo. Uvek sam radila po nekoliko poslova, fakultet sam završila prva u grupi, tri razreda srednje škole završila sam za ukupno 6 meseci, sve sam stigla jer sam razmišljala o onome što radim. Nije bilo teško, stvarno nije. Bitno je da poslušate sebe, a druge da pažljivo slušate. Čitavog života sam najbolja bila u odnosu s ljudima. Volim ljude, trudim se da ih razumem i da napravim neke dobre stvari. To je profil komunikatora. Tačno to sam i postala. Hehe kakvo je to bilo putovanje :). Sve bih ponovila, a nešto i dodala.

Nemanja: Blog je jedan od puteva koji je tebe pozicionirao kao relevantnu osobu iz oblasti kojom se baviš. Koliko danas pišeš i da li je blog danas jednako bitan kao što je bio nekada? 
 
Dragana: Pišem retko, a blogu tako mnogo dugujem. Svoje snove danas živim zbog tog bloga. On me je naučio da radim ovaj posao, da ga uvežbavam pisanjem i da gradim i održavam mrežu. U tom trenutku moje karijere, malo šta bi mi više pomoglo. Danas je blog jednako važan i savetujem svim mladim kolegama da bloguju, a starijima da pišu o onome što znaju kako bismo spasili struku.  Pišem ređe, ali razmišljam i učim kroz rad, a ne kroz pisanje kao što sam morala na početku. Plašim se da napišem sve što mislim o poslu, trendovima i o opažanjima. Nisam usta za mnoge uši i to je u redu. Treba znati krenuti. Treba znati stati. U oba slučaja tajming je akcija iako deluje drugačije. Ostala sam aktivna, sada procenjujem, nekada nisam. Blogujte.

Nemanja: Nekoliko tekstova nisu stručne prirode, već čista poezija (uživao sam čitajući ih), koliko takvih neobljavljenih tekstova stoje u draftu? 

Dragana: Moj pokojni otac je bio pisac. Misao i reč su deo mog porodičnog nasleđa. Ja uvek pišem, mada ne na glas :). U pravu si, u draftu je mnogo mojih misli… nekada je to bila poezija, danas više filozofija. Tako to ide valjda… na kraju će biti religija. Razmišljam o tome da češće objavljujem takve crtice i da javnije seciram svoju dušu, kako sam ranije radila sa strukom. Bio bi to zanimljiv eksperiment.

Nemanja: Koji trenutak je bio preloman koji te je naveo da osnuješ svoju kompaniju? 

Dragana: Mrtvilo velike firme u kojoj sam radila do tada punih 7 godina. Atrofija mozga i kontinuirana sedacija kreativnosti. To je bio ključni trenutak! Svi ga imate ili ćete ga imati. Mnogi će ga mirno prihvatiti i zaspati i do kraja živeti polu-život. Neke će to da čini dovoljno srećnim. Mene nije. Ja sam živa, brza, kreativna, zahtevna i želim mnogo od sebe. Prihvatam da postoje ljudi bez ambicija, ali su moji najbliži morali da prihvate da ja ambicije imam i da su one deo mene. Bez ambicija, ja bih bila senka. Čini mi se da ću tako ozbiljne poteze povlačiti i u budućnosti. Kažu moji saradnici da im se to baš sviđa :). Još nešto, ja zavidim onima kojima manje treba da budu zadovoljni. Za istu količinu sreće, ja moram napraviti pravo malo čudo a neki malo srećniji ljudi mnogo manje od mene. Pošto je sreća i zadovoljstvo merilo bogatstva, verujem da smo jednako bogati oni i ja… samo je cena mog bogatstva daleko veća.

Nemanja: Imao sam to zadovoljstvo da slušam nekoliko tvojih predavanja. Svako od njih krasila je neverovatna harizma, energija, i želja da se prenese što više znanja ljudima koji su u publici. Gde pronalaziš motivaciju da sa takvim žarom pričaš o nekoj temi? 

Dragana: Motivaciju za predavanja pronalazim u ljudima koji me slušaju! Grupa ljudi, makar njih dvoje ili njih pet stotina, odvojila je svoje vreme (neretko i novac) da posluša šta ja imam da im kažem. Ej, ja! Za razliku od njih, toliki drugi ne naprave nikakav napor da postanu bolji za sebe i druge. Vama dugujem svu svoju žar i želju da budem odlična predavačica, jer vi meni dajete potvrdu da ima ljudi koji od sebe za sebe i druge žele više. Volim ljude. Volim da im dam. Zato volim da predam… i predajem… što češće mogu. Posebno studentima.

Nemanja: Čitajući biografiju primetio sam da iza sebe imaš pozamašan broj realizovanih projekata. Kako uspevaš da organizuješ sebe na toliko strana? Da li možeš da nam kažeš neke “trikove” i savete? 

Dragana: Trikova nema, naravno. Saveti su da morate raditi mnogo časova na dan svaki dan cele godine. Ostalo vreme morate učiti i raditi stvari koje vas zabavljaju. Rad, učenje i zadovoljstvo. Sada radim manje, ali učim i zabavljam se više nego pre, jer imam sjajan tim koji sam dosta naučila… i dalje manje nego oni mene :).

Nemanja: Uverenja sam da svako od nas ima deo dana kada je najkreativniji, trenuci kada može nešto da se uradi za 2h što bi nam inače trebalo nekada i par dana. Koji su to trenuci kod tebe, da li možeš da ih prepoznaš ili dolaze spontano? 

Dragana: Najproduktivnija sam ujutru oko 10 časova, ali sam produktivna ceo dan, čak i noću. To su još uvek recidivi studentskih dana. Trenuci kreativnosti su nešto drugo. Oni dolaze u najneverovantnijim momentima! Kada kuvam na primer, tada najčešće. A obožavam da kuvam domaća jela, tako da često imam svoju pozornicu za kreativnost – mentalnu ali i kulinarsku 🙂

Nemanja: Kada je u pitanju posao koliko se oslanjaš na tehnologiju, koje sve alate i servise koristiš koji ti pomažu u svakodnevnom radu (da li je i dalje Macbook prva ljubav:))?

Dragana: Obožavam apple proizvode i svi moji proizvodi su iz ponude te kompanije. Od alata koristim dropbox, evernote i clearly. Koristim i brojna rešenja koja smo inhouse razvijali, jer smo ih skrojili po našoj meri. Ali najznačajniji alati u radu su mi i dalje olovka (drvena) i beležnica.

Nemanja: Strast ka nečemu, strast u poslu, u ljubavi, u životu… U kom trenutku počinje neko da živi svoj posao, koliko je to dobro ili ipak postoji granica? 

Dragana: Način na koji radiš nešto je način na koji radiš sve. Ako dobro kuvaš, verovatno umeš da napišeš dobru strategiju; ako si dobar prijatelj, sigurno ćeš biti i dobar saradnik; dobra majka ima ozbiljan potencijal da bude dobra šefica i tako lista ide u nedogled! Mi smo jedno sa svojim navikama, karakterom, temperamentom, potrebama i zahtevima bili oni vezani za posao ili privatni život. Ježim se od ljudi koji tvrde da odvajaju posao od privatnog života i koji kažu da u posao ne unose emocije. To su prevaranti. Ne jer varaju tebe i mene, već jer varaju sebe.

Nemanja: Kako uspevaš da balansiraš porodicu sa poslovnim obavezama, da li to dve ćerkice osećaju, i na šta jedna osoba mora da bude spremna ako odluči da bude uspešna porodična i poslovna žena? 

Dragana: Nina i Jovana razumeju ko je i kakva njihova mama, kao što ja razumem njih. Niko ne treba da se zbog drugih menja, makar to bila deca, osim zbog sebe ako to želi i oseća za potrebu. Vreme je relativno, dabome. Ja ga nemam previše, ali u našoj je porodici pregršt uspomena na svaki dan koji provodimo zajedno. Imamo pune kofere uspomena, sećanja i planova. Imamo vreme koje je uvek za nas i pravilo da kada je god nekome od ukućana ove naše male tvrđavice potrebno više vremena i pažnje, da to traži uz garanciju da će ga neizostavno dobiti. Mi se slušamo, gledamo u oči i mazimo. Mi pratimo kako rastemo, oni u visinu a mi roditelji u širinu. Porodica je vaš produžetak, ako ja rastem – rastemo svi. To važi za sve četvoro.

Nemanja: Iza svake uspešne osobe stoji tim u koji ta osoba ima puno poverenje. Kako si uspela da izgradiš i pronađeš takav tim? Koje savate možeš da podeliš kada neko odlučuje da pokrene tim i radi zajedno na nečemu? 

Dragana: Posmatrajte ljude kao prijatelje i lepo se prema njima vladajte. Doći će dan kada će najbolji od njih poželeti od vas više… daće vam priliku da ih povedete jer su vas upamtili kao dobrog čoveka. Nisam ni sa jednim saradnikom počela da sarađujem jer sam tražila saradnika. Počeli smo da sarađujemo jer smo se povezali i pronašli na frekvenci koja je tananija od svega što čujemo samo ušima. Oni su pronašli mene, a ja sam tražila njih. Uvek su korak ispred mene :).

Nemanja: Poslednjih godina struktura organizacija se radikalno menja. Od klasičnog command and control upravljanja dolazimo do samoorganizovanosti, sve je više distribuiranih kompanija čiji menadžment je shvatio veličinu i značaj vođenja kompanije gde su bitni ljudi pre svega a tek onda novac. Koliko si upućena u sve to, da li si primetila da vlasnici uspešnih kompanija menjaju polako mindset u Srbiji ili to ide jako teško, sporo i tromo i zašto je to tako?

Dragana: Primetila sam itekako! Prilagođavanje, povezivanje, adaptacija, efikasnost kao deo života ne radnog procesa uvlače se u sve pore jer ljudi žele više za manje, kako bi više uživali u životu i radu. U teoriji ne znam mnogo o tome, ali srećom imamo i tvoj blog da popunimo praznine.

Nemanja: Koje su to stvari koje kompanije u narednih pet godina moraju da promene radikalno kako ne bi bile “pojedene” od strane tržišta koje nameće drugačija pravila igre? 

Dragana: Morale bi postati bolje, da ne kažem dobre; slušati svoje ljude – zaposlene u kompaniji i kupce / potrošače van kompanije; morale bi misliti o ljudima ne o simbolima, ciframa i avatarima. Na primer postati humanije.

Nemanja: Kakva su iskustva sa LeWeb-a? Da li je Srbija spremna za konferenciju tog ranga? 

Dragana: LeWeb je izgubio na svom sjaju, ali ga brojne druge konferencije s pravom zamenjuju na najbolji način. Web Summit, Next Berlin, Spark.me, Rock the Blog, ICT spring su sve sjajne konferencije i znanja ima na pretek! Naša je zemlja spremna za velike konferencije, jer ima mnogo mladog i probuđenog sveta kojima znanje treba. Problem je što naše velike kompanije radije finansiraju šund nego znanje. To mora da prestane!

Nemanja: Ted video koji svako mora da odgleda? 
 
Dragana: http://www.ted.com/talks/benjamin_zander_on_music_and_passion

Nemanja: Knjige koje svako mora da pročita?
 
Dragana: Daj i uzmi, Jadnici, What makes a hero, Predictably irrational, Čekajući Godoa

Nemanja: Top tri stvari koje radiš svakog dana/jutra kako bi ti dan bio lepši, bolji, uspešniji? 

Dragana: Trening, joga i snažan ljubavni zagrljaj. Ne nužno tim redom :).

Nemanja: Gde su uspešne poslovne žene u Srbiji, zašto ih nema više i šta možeš da im poručiš? 

Dragana: Tu su. Samo ne znaju da viču kako bi privukle pažnju. Njima je osećaj uspeha dovoljan, pažnja im nije nužna. Mada pažnja prija, ali ne više od dostojnstva. Mnoge žene tako razmišljaju.

Evo pesme koju sam slušala dok sam odgovarala na pitanja:

Hvala Nemanja!

 

Ime i prezime: Dragana Đermanović

Kompanija: PRpepper

Twitter nalog: GagaDjermanovic

Linkedin profil: Dragana Vujovic Djermanovic

Follow Nemanja Čedomirović:

Jedan od osnivača udruženja PHP Srbija. Radio kao project manager, vodeći projekte u programerskoj kompaniji. U tom periodu upoznaje humaniji način “vođenja” projekta. Spoznao da jedan tim može da funkcioniše transparentno, bude samoorganizovan, bira na čemu radi, da nije potreban project manager koji će “naređivati” šta treba da se radi. Tu filozofiju pokušava da sve više primeni kako u poslovnom tako i privatnom životu. Trudi se da širi priču o tome, jer smatra da smo svi na kraju dana ljudi i možemo sebi samima da stvorimo prirodne uslove pod kojima želimo da radimo.