Intervju: Sergej Grivcov – Radikalna transparentnost kompanija

 

Sergej Grivcov (1993) je počeo od velike želje da pravi igre, a trenutno se bavi web developmentom. Bilo mu je zabranjeno učešće na nekim takmičenjima u srednjoj školi, jer je osvojio popriličan broj.

Držao je dodatnu nastavu vezanu za game development u Računarskoj Gimnaziji nakon što je završio, međutim zbog posla nije imao više snage to da radi. Planira nekada u budućnosti da drži časove opet. Sada radi u Devani kao head of engineering. Voli da igra košarku i stoni tenis.

 

Agilizing: Radeći prethodni intervju, Jovan Vidić je napomenuo da bi voleo da čuje šta Vladimir Prelovac ima da kaže na temu agilne kulture u kompaniji Devana. Međutim, Vladimir je izabrao tebe kao najrelevantniju osobu za razgovor na tu temu. Zamolio bih te da se predstaviš i pritom objasniš tvoju ulogu u kompaniji?

Sergej: Moje ime je Sergej Grivcov, a moja uloga je u vođenju razvojnog tima Devane najprostije rečeno. To znači da se najviše bavim organizacijom tima, odnosno šta se radi i na koji način.

Agilizing: Gledajući tvoj profil, zaključio sam da si vrlo mlad, a nalaziš se na jednoj veoma odgovornoj poziciji. Kako je izgledao tvoj razvojni put do pozicije glavnog inženjera i koliko dugo se baviš programiranjem?

Sergej: To je tačno – imam 22 godine. Prvi put sam video liniju koda pre 10 godina. Tada sam pošao u SystemPro školu sa ciljem da naučim da programiram. Zainteresovao sam se za programiranje kao takvo praveći mape u Warcraft 3, a glavni cilj mi je bio da pravim svoje igre. Prve svoje igre sam napravio u to vreme i razvijanje igara je ono što me je vuklo da učim i napredujem u programiranju. Čim sam završio srednju školu sam se zaposlio u Devani, koja se tada zvala Prelovac Media, u cilju da pravim igre. Tada su se razvijale dve igre u firmi. Nije sve krenulo baš idealno i te igre nikada nisu završene, a ja sam dobio ponudu da krenem da se bavim Web developmentom koji mi tada nije delovao toliko interesantno. Prihvatio sam kako bih probao još nešto i ispostavilo se da mi se veoma svidelo. Vremenom me je to dovelo do pozicije u kojoj sam :). Iskreno nisam nikad imao poziciju kao ciljanu nameru, samo sam želeo da napravimo što bolji proizvod, ostatak se “sam” desio.

Agilizing: Koji su najveći problemi i prepreke sa kojima se susrećeš svakog dana na poslu?

Sergej: Balansiranje je najveći problem, ili drugačije rečeno najveća prepreka je ograničenost vremena. Nemam sumnju da možemo uraditi sve što želimo, ako imamo dovoljno vremena – nisam ništa preterano pametno rekao, niti to važi samo za nas, ali prosto je to najveća prepreka. Naći balans između kvaliteta i utrošenog vremena, odnosno odlučivanje kad je momenat za šta. U suštini, ideja i prostora za napredak ima veoma mnogo, uvek. Samim time se ne može uvek sve postići i na najbolji način.

Agilizing: Devana ima svoj proizvod, ManageWP , niste klasična outsource kompanija kao većina u Srbiji, pa ako možeš ukratko da opišeš kako izgled rad na jednom tako velikom projketu?

Sergej: Stvari se dosta brzo menjaju, a građenje većeg projekta zahteva dosta vremena. Na primer, kada smo počeli da radimo na projektu nisu postojale razne tehnologije koje sada postoje. Nekoliko puta mi se desilo da neko pita zašto ne koristite tehnologiju XY, odgovor je u prethodnoj rečenici – nije postojala. Obično je kasnije teško i često rizično/neisplativo zameniti jednu tehnologiju/framework drugom. Veliki projekat, kao takav, zahteva da se mnogo veća pažnja obrati na arhitekturu (posebno kada ćeš ga kasnije ti i održavati), jer u slučaju loše zamisli se jako puno vremena može izgubiti na izmeni nečega, a već sam spomenuo da je vreme najdragoceniji resurs.

Agilizing: Da li  imate projekte na kojima radite, a da nisu tesno povezani sa ManageWP? Kako izgleda realizacija tih drugih projekata od ideje do izvršenja?

Sergej: Imamo, neki su interni, neki su u planu kao budući proizvodi. Nemamo jedan način da se stigne od ideje do izvršenja. Ideje nastaju na najrazličitije načine od toga da primećujemo da nam nešto treba za sam rad, pa želimo da napravimo, do toga da neko želi da napravi nešto, pa se o tome onda diskutuje. Isto tako, samo izvršenje jako zavisi od toga šta je u pitanju. Neke stvari ćemo raditi mi, neke ćemo outsource-ovati, nekad kombinovati ljude sa različitih strana. Sada smo krenuli ka tome da imamo Devana Labs koji se nadamo da će biti glavno mesto za eksperimente i za projekte koji nisu ManageWP ili opštije rečeno projekti koji nisu oni od kojih živimo, a želimo da ih napravimo. U ovom momentu se ta ideja još razvija i nije strogo definisana, pa ne bih previše detaljisao.

Agilizing: Devana je jedna od prvih kompanija u Srbiji koja promoviše transparentnost u radu. Koji su benefiti, a koje loše strane takvog pristupa?

Sergej: Trudimo se da budemo transparentni u svakom smislu, generalno su svi upućeni u stvari koje se dešavaju u kompaniji. Mislim da je jedan od benefita to što se svi osećaju dosta prirodnije, odnosno nemaju ni sami potrebu da kriju stvari ili nešto slično tome. Mislim da isto tako transparentnost tera sistem da bude fer i korektan (ako nije, svi će znati i to će onda lakše da se uvidi). Ono što ume nekada da bude mana jeste to što kada su svi upućeni manje ili više u ono što se dešava, onda će razmišljati o najrazličitijim problemima koji možda ne treba da ih brinu. I to je diskutabilno da li je loša stvar. Nekada će neko neočekivano dati dobar predlog, a briga o nekim problemima nije možda ni loša. Iskreno, nemam dožviljaj da postoji neka toliko loša strana transparentnog pristupa.

Agilizing: Koji je najveći izazov sa kojim ste se susreli u izgradnji otvorene kulture jedne kompanije u Srbiji, a da je posledica okruženja u kome živimo, i kako ste ga rešili?

Sergej: Iskreno nemam neki jasan “najveći izazov” koji je tu postojao. Mislim da su sa te strane stvari generalno došle na svoje mesto. Verovatno je to tako zato što su ljudi kojima to odgovara se našli tu, pa je verovatno zapravo najveći izazov bio i jeste naći ljude.

Agilizing: Kako ti vidiš situaciju da sa jedne strane vi kao zaposleni imate finansijski uvid kompanije ali i svih zaposlenih, a sa druge strane imamo kompanije kojima je zarada jedini cilj, briga o ljudima ne postoji, profit je jedino što ih zanima ne mareći pritom na svoje zaposlene koji bi trebalo da su na prvom mestu?

Sergej: Nikada nisam radio u kompaniji koja bi se opisala drugim delom rečenice, pa iskreno ne mogu da zamislim tačno kako bi izgledalo raditi u istoj. Nama je najveći cilj da napravimo super proizvode koji će koristiti korisnicima, a taj cilj kao takav zahteva da imamo dobar tim koji je sposoban da napravi dobar proizvod. Da bismo imali dobar tim, moramo imati dobre ljude, a da bismo imali dobre ljude moramo ih razvijati i svakako ne terati od sebe. Tu postoji očigledno razlika u mindset-u šta je najveći cilj, a to ne mogu kritikovati. Svako ima svoje ciljeve/želje i različiti načini se različitim ljudima uklapaju u to.

Agilizing: Čitajući Life @ Devana video sam da imate mogućnost remote rada na tri nedelje bilo gde u svetu. Kako izgleda rad sa neke udaljene lokacije?

Sergej: To je veoma skoro uvedeno. Nisam nikada probao, mislim da zapravo još niko nije stigao to da isproba. Čini mi se kao dobra ideja, mada verujem da će biti malo teže raditi na taj način.

Agilizing: Šta ti se najmanje dopada trenutno u kompaniji i voleo bi to da promeniš?

Sergej: Jako teško pitanje, moram priznati. Mi kao takvi se dosta menjamo tokom vremena i nemamo previše ustaljene rutine. U principu kad god mi je nešto zasmetalo vrlo brzo se promenilo iz najrazličitijih razloga. Nove stvari se često probaju i pokušavamo da evoluiramo. Možda bi zapravo bilo dobro da se malo manje menjamo i probamo da neke stvari zakucamo. Iskreno ne znam da li bi to bilo dobro ili je to najgora ideja ikada. Lično sam uvek voleo dinamiku, sprečava da čovek ima pogrešno mišljenje/stav koji ne menja.

Agilizing: Agilni razvoj softvera u Srbiji je sve popularniji, iako postoje mnogi timovi koje rade “agilno”, tek poslednjih godina Agile dobija svoju pravu formu u sve većem broju kompanija. Koliko se vi držite Agile manifesta, koje sve tehnike i metodologije koristite u svakodnevnom radu?

Sergej: Mislim da smo svaki plan koji smo napravili u nekom momentu promenili, ako to nije agilno ne znam šta je :D.

Probali smo najrazličitije stvari u organizaciji i prosto tokom vremena su stvari ostajale ili otpadale, a nekad se opet i vraćale. Zvuči zbunjujuće možda, ali mislim da se mi zapravo u zavisnosti od situacije na kraju prilagodimo onome što ima najviše smisla pod datim okolnostima. Na primer, neko vreme smo pokušavali da radimo dvonedeljne sprintove, međutim uporno se dešavalo da za to vreme se nešto desi što zahteva vreme van sprinta i to često ne tako malo vremena. To je taj deo gde se stvari jako brzo menjaju i retko šta se može zakucati (situacija: nešto se pokvarilo što mora hitno da se popravi ili prosto nešto drugo “gori”).

Agilizing: Koje sve Scrum uloge imate u kompaniji, kako izgleda razvojni ciklus nekog novog feature-a na ManageWP proizvodu u kontekstu Scruma, šta sve primenjujete (daily scrum, weekly review…)?

Sergej: Više puta smo recimo probali da imamo dnevne sastanke gde pričamo o tome šta je juče bilo, šta danas i da li smo negde zapeli. Međutim ti sastanci se nisu toliko produktivnim pokazali, bar po mom mišljenju, i iz mog iskustva. Stvar je u tome što kada neko zapne u principu odmah pita koga je potrebno, odnosno skrene pažnju – nešto ne ide po planu šta ćemo i to se uglavnom ili brzo reši ili zaključi da treba da se razmisli o tome više nego što smo mislili i u nekom momentu napravi sastanak na tu temu.

Ako je pitanje kako postoje stvari koje toliko “gore” i nisu predvidive? Tu ulazi u priču onaj deo gde imamo živ proizvod koji moramo održavati, jer na taj način zarađujemo. Ako padne jedan od servera ManageWP-a, nešto se pokvari iz nekog jako čudnog razloga, neka drugačija stvar se pojavi na korisničkim serverima (počne da bude učestala neka konfiguracija Apache-a, koja iz ko zna kog razloga pravi nama problem), WordPress plugin dobije nešto što može da nam pravi probleme i još mnoge druge stvari, često se ispostavi da to moramo što pre rešiti, jer u suprotnom imamo hiljade nezadovoljnih korisnika, a to svakako ne želimo.

Agilizing: Neretko se dešava da kompanije prilagode Scrum/XP/Kanban prema svojim potrebama, da li vi imate tako nešto ili se striktno držite jednog pravca?

Sergej: Kada je u pitanju razvoj ManageWP-a, veoma pazimo na to šta nam korisnici govore iz dana u dan i na osnovu toga donosimo različite odluke šta sledeće praviti/unapređivati itd. Odnosno naše prilagođavanje je pokušaj da što bolje uradimo ono što je najpotrebnije korisnicima u tom momentu.

Ovo je navelo na to da imamo stalno listu stvari (To Do kolona) koje želimo da uradimo na projektu, poređane po prioritetima (dosta puta smo menjali i kako se prioriteti računaju/određuju – uglavnom zavise od toga koliko vremena zahteva da se nešto uradi, na koliko korisnika utiče i koliko je tim korisnicima bitno). U principu, onda ljudi uzimaju da rade stvari (prebacuju u Doing kolonu) sa liste To Do sa što većim prioritetom – to je ono što se sledeće radi, kada se završi, naravno ide u Done. Kada uleti nešto što je bitnije, prosto se uradi to, jer jednostavno nije upitno kada se radi.

Agilizing: Koje metrike koristite da analizirate uspeh jedne iteracije i šta radite na njegovom povećanju?

Sergej: Neki glavni sistem koji bih rekao da sada primenjujemo za merenje uspeha je to da postavimo jedan milestone do kada treba da ostvarimo i onda prosto se prilagođavamo tome da se to i desi, odnosno to je metrika da li smo tamo gde želimo da budemo. Kada ne uspevamo da ostvarimo ciljeve, gledamo koji su razlozi za to i pokušavamo da ih eliminišemo (razlozi su stvarno najrazličitijih mogućih priroda).

Agilizing: Šta bi preporučio mlađim kolegama koji tek ulaze u IT sferu?

Sergej: Radite ono što vas zanima, probajte da pravite svoje stvari, posebno kada ne znate u nekom momentu kako da ih uradite (hvala Bogu, tu je internet). Na taj način ćete uložiti jako puno truda i rada, a da nećete ni osetiti – razmišljaćete o rezultatu i kako je kul na kraju imati npr. sopstvenu igru. Zašto je to bitno? Pa sve je u trudu i radu, lično ne verujem u talenat. Trud i rad će dovesti do toga da ste bolji od nekog drugog. Mislim da je ovo nešto što bih svakome preporučio, IT je specifičan po tome što više od drugih struka dozvoljava da se uči na greškama i informacije su uglavnom dostupnije.

Agilizing: Kompanija Ernst & Young je objavila da skidaju kao uslov za zaposlenje diplomu i visine ocena, da li je po tvom mišljenju važnije formalno ili neformalno obrazovanje i koliko je tebi fakultet pomogao da radiš trenutni posao?

Sergej: Važnije od svakog tipa obrazovanja mislim da je želja za napredovanjem. Neko ko i ne zna možda toliko puno u momentu kada se zapošljava, ako stvarno želi da napreduje, to će se i desiti. Tehnički, u odnosu na ovo što sam rekao bi odgovor onda bio neformalno obrazovanje. Jako mali deo mog obrazovanja je formalan u pravom smislu te reči. Lično sam ostavio fakultet na polovini druge godine, ne zato što mi nije išao (sve ispite sam polagao iz prve, u prvom roku, sa visokim ocenama), već zato što sam većinu stvari znao, a i ono što nisam, smatrao sam da mogu brže naučiti sam. Fakultet i generalno formalno obrazovanje mislim da je potrebno samo kada čovek nije siguran šta želi, pa prosto se razvija na više polja (ovde pričam za IT, neke struke nemaju ovu mogućnost baš zato što ne mogu da se rade proizvoljno i samostalno – “zato što ću nekad biti arhitekta turim zgradu na sred grada”). Kada čovek zna šta želi, sam će doći na ono što  mu je potrebno.

Agilizing: Da nisi krenuo u svet programiranja šta bi danas radio, koja te oblast još interesuje?

Sergej: Da nisam otišao u svet programiranja, verovatno bih se bavio fizikom. Kojim tačno delom i šta, nisam siguran, ali me je oduvek jako zanimala – ovo je u situaciji u kojoj sam potpuno pobegao od IT-a. Druga opcija je da bih probao da pišem priče za igre ili zamišljam – neka vrsta game dizajnera. Treća opcija je UX (ovim se i sada bavim po malo). Kao što se da zaključiti volim da rešavam praktične probleme i da se igram :).

Agilizing: Posao inženjera ume da bude jako naporan i stresan, gde pronalaziš motivaciju u takvim situacijama?

Sergej: Kao što se verovatno moglo zaključiti iz mojih dosadašnjih odgovora, moja najveća motivacija je uvek sam rezultat. Pomisao da će ono što uradim nekome koristiti ili da će ga zabaviti. To je veoma lep osećaj i veoma lepa pomisao.

Agilizing: Kada si najproduktivniji, da li imaš neke savete kako povećati produktivnost?

Sergej: Najproduktivniji sam kada se ne osećam “ograničeno” ili kao da sam u “strahu”. Šta pod time mislim? Ono što mi najviše ubija produktivnost je kada treba napraviti neku izmenu koja ima potencijal da napravi neki veliki problem. Tada sam naravno jako oprezan, što je prirodno. Generalno to zna da stvara osećaj straha i ograničenosti u situaciji. Najbolji lek za ovo je napraviti način da se nešto proba bez toga da nešto zezne i tada nema šta da te zaustavi. Prosto probaš, ako radi, super, više ne moraš da se brineš mnogo. Ovaj problem “straha” sam primetio da se javlja na puno nivoa, samo ga treba pobediti. To može biti strah od probanja nove tehnologije, velike izmene, ili čega god drugog.

 

Sergej070115

 

Ime i prezime: Sergej Grivcov

Kompanija: Devana

Linkedin profil: Sergej 

 

 

 

Prijavite se na newsletter kako biste dobili najnovije tekstove u vašem inboksu.

 

 

Follow Nemanja Čedomirović:

Jedan od osnivača udruženja PHP Srbija. Radio kao project manager, vodeći projekte u programerskoj kompaniji. U tom periodu upoznaje humaniji način “vođenja” projekta. Spoznao da jedan tim može da funkcioniše transparentno, bude samoorganizovan, bira na čemu radi, da nije potreban project manager koji će “naređivati” šta treba da se radi. Tu filozofiju pokušava da sve više primeni kako u poslovnom tako i privatnom životu. Trudi se da širi priču o tome, jer smatra da smo svi na kraju dana ljudi i možemo sebi samima da stvorimo prirodne uslove pod kojima želimo da radimo.