Testiranje i Inovacije

Inovation

Dogodilo mi se nedavno da sam upoznala mladog testera, toliko talentovanog da sam i sada u nedoumici da li učiti ovakve ljude ili pustiti ih da idu tamo kuda ih vodi sopstveni instinkt i način razmišljanja.

Da li će knjige koje postoje 20, 30 godina ugušiti njegov svež pristup i svaku inovativnost u razmišljanju?

Da li da postane jos jedan senior tester ili da vođen svojim talentom uradi nešto potpuno novo.

 

Konferencija ‘Dani testera’ u Švajcarskoj poziva radove za 2017. na sledeći način:

‘Neke konferencije se uglavnom fokusiraju na teorije u testiranju, nove alate ili trendove, ali mi bi smo voleli da čujemo priče koje ste vi ostvarili u praksi’. (http://swisstestingday.ch/call-for-paper/)

I ja bih volela da čujem primere iz prakse. Sve teorije i metode su nam manje-više poznate. Doterujemo ih i usaglašavamo sa zahtevima novog vremena, suština se ne menja mnogo. Na radionicama koje držimo nikad ne pitamo – a kako bi ste vi to uradili? Ne, mi dajemo gotova rešenja, propovedamo, pokazujemo kako treba.

Kad god bi me neko pozvao da pričam na nekom okupljanju ili slično, uvek bi taj poziv sadržao i dodatak – bilo bi dobro da bude malo provokativno. Svaki put bi pomislila da niko i ne treba da stane pred ljude i priča, ukoliko nema ideje i reči koje će povući hiljadu pitanja, diskusije pa i neslaganja. Čemu propovedanja onog što već znamo. Da bi naučili mlade ljude koji ne znaju? Nisam sigurna.

I tako dok učimo mlade testere šta je testiranje i kako da nađu bagove, čitava jedna konferencija bi se mogla održati oko samo ove dve teme. Šta one znače i koliko se menjaju.

Testiranje se oduvek definiše kao proces:

  • Pronalaženja bug-ova
  • Validacije i verifikacije ….u skladu sa tehničkim i biznis zahtevima

Medjutim ono sto se danas stavlja u centar bilo kakve priče o testiranju je – Informacija.

Testiranje se, danas, sve više definiše kao proces koji je rad sa informacijama, a zatim sa aktivnostima da se ta informacija usmeri u svrhu kvaliteta produkta.

A onda, literatura se ovako bavi bug-om:

Ljudsko biće pravi Error -> koji uzrokuje Defect (fault, bug) -> koji uzrokuje Failure u sistemu.

Naravno, niko nije posebno kritikovao ovakvu analizu bug-a, samo se našao bolji ili pristupačniji način gledanja na stvari.

Danas kažemo da je Bug greška u razmišljanju.

Sa ovakvim pristupom već može bolje da se radi u bilo kom delu razvoja softvera.

 

Samo dve definicije i otvara se novi prozor i širina za najrazličitije primere koje možete probati u praksi. E to su te prakse koje želim da čujem i koje predstavljaju inovacije.

 

– Ovaj tekst je za Andriju  Dedicated

 

 

 

Follow Ana Milutinovic:

Quality Assurance Specialist

Ana je Quality Assurance Specialist, mada najviše voli da se potpiše sa Super Tester ili QA Evangelist, onako u šali, a i zato što voli to što radi. U IT industriji radi više od 10 godina. Testira, piše, uči i priča o testiranju.